УРБАНИСТИЧКИ ПОЧЕТАК МОДЕРНЕ СРБИЈЕ
Електрични трамвај испред Вајфертове пиваре 1895. (данас Мостарска петља) литографија Пет.М.Марковић
Electric tram in front of Weifert’s Brewery in 1895 (today interchange Mostar) lithograph by Pet. M. Marković
О Милошу Обреновићу
About Milos Obrenovic
Милош Обреновић (1780–1860) био је кључна фигура у борби за аутономију Србије од Османског царства и утемељитељ модерне српске државе. Рођен у скромној сељачкој породици, стекао је углед током Првог српског устанка (1804–1813) под вођством Карађорђа Петровића. Након слома устанка, Милош је остао решен да постигне слободу. Године 1815. предводио је Други српски устанак, који је успешно издејствовао аутономију за Србију. Његова стратешка дипломатија и способност преговора са Османлијама донеле су му титулу кнеза Србије 1817. године. Током своје владавине, Милош је радио на јачању српских институција, успостављању централне власти, судства и пореског система. Иако је његова аутократска управа наишла на критике, његови напори су поставили темеље модерне српске државности. Увео је први српски устав 1835. године, што је био значајан корак у изградњи државе. Његова оставштина као проницљивог вође и националног реформатора и даље заузима важно место у српској историји.
Miloš Obrenović (1780–1860) was a key figure in the Serbian struggle for autonomy from the Ottoman Empire and the founder of the modern Serbian state. Born into a humble peasant family, he rose to prominence during the First Serbian Uprising (1804–1813) under the leadership of Karađorđe Petrović. After the rebellion's collapse, Miloš remained determined to achieve freedom. In 1815, he led the Second Serbian Uprising, which successfully secured autonomy for Serbia. His strategic diplomacy and ability to negotiate with the Ottomans earned him the title of Prince of Serbia in 1817. During his reign, Miloš focused on strengthening Serbia’s institutions, establishing a centralized government, judiciary, and tax system. He worked tirelessly to reduce Ottoman influence and expand Serbian independence, though his autocratic rule often drew criticism. Despite this, his efforts laid the foundations for Serbia’s modern political structure. In 1835, he introduced the first Serbian constitution, a significant step toward state-building. His legacy as a shrewd leader and national reformer remains integral to Serbian history.
Скромни почеци
Скромни почеци
Градови нису само велика насеља — они у себи морају да носе идеје прогреса. Београд је 19. век започео као мало место уз Калемегданску тврђаву, а идеје прогреса стизале су са потребом за формирањем државности и са индустријализацијом.
Cities are more than just large settlements — they carry within them the promise of progress. In the early 19th century, Belgrade was a modest outpost beside the Kalemegdan Fortress. Its transformation began with the awakening of statehood and the slow but steady arrival of industrialization.
Двориште Вазнесенске цркве 1876–1878
Aутор: И.В. Громан
Courtyard of the Ascension Church, 1876–1878
Author: I.V. Groman
Милош наручује план
Miloš orders a plan
Тридесетих година 19. века, ради модернизације Београда и европеизације Србије, кнез Милош Обреновић ангажовао је словачког инжењера Франца Јанкеа да урбанизује удаљено и ненасељено подручје Врачара. Јанкеов план је укључивао развој Топчидерског пута, данашње Улице кнеза Милоша, у циљу побољшања безбедности, јер је стари део града био подложан честим турским нападима.
In the 1830s, to modernize Belgrade and Europeanize Serbia, Prince Miloš Obrenović commissioned Slovak engineer Franz Janke to urbanize the remote, uninhabited Vračar area. Janke’s plan included the development of the Topčider road, now Kneza Miloša Street, aimed at improving safety, as the old city was vulnerable to frequent Turkish attacks.
Подручје плана који је израдио Франц Јанке и позиција улица Кнеза Милоша и Немањине
The area covered by the plan created by Franz Janke and the positions of Kneza Miloša and Nemanjina Streets.
Кардо и Декуманус
Када је Франц Јанке стигао у Београд, први задатак му је био да одреди полазну тачку за организовање мреже улица. Пратећи принципе старих Римљана, усмерио је Топчидерски друм, север-јужну осу (кардо), као модерну улицу. Затим је одабрао Краља Александра, тада Смедеревски друм, као источну-западну осу (декуманус), са њиховим раскршћем као Форумом Максимумом, централним местом одакле су се улице шириле.
When Franz Janke arrived in Belgrade, his first task was to designate a starting point to organize the street network. Following ancient Roman principles, he aligned Topčiderski Drum, a north-south axis (cardo), as a modern street. He then chose Kralja Aleksandra, then Smederevski Drum, as the east-west axis (decumanus), with their intersection serving as the Forum Maximum, the central hub from which streets radiated.
Улица кнеза Милоша крајем 19. века
Kneza Miloša Street in the late 19th century
Prvi akcionarski mlin i Vajfertova pivara oko 1930.
Autor: Jeremija Stanojević
The First Joint-Stock Mill and Vajfert’s Brewery, circa 1930
Author: Jeremija Stanojević
Развој индустрије
Industrial Development
Кнез Милош Обреновић је поставио основе за индустријализацију Србије, градећи институције и економске предуслове за модернизацију земље. Улица кнеза Милоша је профилисана по узору на велике европске булеваре, да буде центар институција и државности, a водила je до индустријске зоне на периферији.
Prince Miloš Obrenović laid the foundations for the industrialization of Serbia by building institutions and creating economic conditions for the country's modernization.Kneza Miloša Street was designed in the style of great European boulevards, intended to be a center of institutions and statehood, and it led to the industrial zone on the outskirts.
УРБАНИСТИЧКИ ПОЧЕТАК МОДЕРНЕ СРБИЈЕ
Vajfertova pivara oko 1890.
Vajfert’s Brewery, circa 1890
Прва пивара
Одмах по отварању, Прва српска парна пивара заузела је водећу позицију у пиварској индустрији Србије по производним капацитетима и техничкој опремљености. Вајферти су непрекидно улагали у своје погоне, савремене машине и парне котлове, што је резултирало освајањем две златне медаље за Вајфертово пиво на Светској изложби у Паризу. Производња пива има дугу традицију. Почевши од друге половине 19. века, предузетничка породица Вајферт из Панчева одиграла је важну улогу у развоју индустрије у Београду. Куповином имања на падини Топчидерског брда изнад Мокролушког потока, ова породица је подигла пивару коју су пројектовали страни архитекти. То је била једна од највећих пивара тог доба.У првом плану налази се Топчидерски пут, а поред њега Вајфертова пивара.
The first brewery
Immediately after it was opened, the First Serbian Steam Brewery took the leading position in the beer industrija in Serbia in terms of production capacity and technical equipment. The Vajferts were constantly investing into their facilities, contemporary machines and steam boilers, which resulted in two gold medals searded to Vajfert beer at the World Exhibition in Paris. Beer production has a long tradition. Starting from the second half of the 19th century, the entrepreneurial Vajfert family from Pančevo had a large Impact on the growth of industry in Belgrade.Having bought the property located on the slope of the Topčider hill above the Mokroluški stream, this family built a brewery which was designed by Foreign architects. It was one of the biggest breweries at the time. In the foreground is the Topčider road and Vajfert's brewery next to it.
У приземној згради пиваре отворена је пивница са великом баштом, која је била веома популарна. Управо ту је 21. маја 1892. приређена вечера у част Николе Тесле. Догађају је присуствовао и Јован Јовановић Змај, који је написао и рецитовао песму у Теслину част. Био је то њихов једини сусрет и први пут да је Змај јавно читао своју поезију. Дирнут гестом, Тесла је пољубио песнику руку и обећао да ће превести његове песме на енглески — што је и учинио.
In the ground-floor building of the brewery, a tavern with a large garden was opened, becoming a popular gathering place. It was there, on May 21, 1892, that a dinner was held in honor of Nikola Tesla. The event was attended by Jovan Jovanović Zmaj, who wrote and recited a poem dedicated to Tesla. It was their onlymeeting and the first time Zmaj publicly read his poetry. Deeply moved by the gesture, Tesla kissed the poet’s hand and promised to translate his poems into English — a promise he kept.
Đorđe Vajfert
Nikola Tesla
ЗИДАЊЕ ДРЖАВНОСТИ
Зграда Скупштине Краљевине Југославије грађена од 1907. до 1945. године. Архитекта Јован Илкић, по нацртима Константина Јовановића из 1892. године.
The building of the National Assembly of the Kingdom of Yugoslavia, constructed between 1907 and 1945. It was designed by architect Jovan Ilkić, based on plans by Konstantin Jovanović from 1892.
Стварање државе и зидање институција
Building a state requires buiilding of institutions
Србија је крајем 19. века била млада држава у потрази за сопственим идентитетом и архитектура јој је пружила средство да тај идентитет обликује и покаже свету. Од темеља до фасада, изграђени су не само објекти већ и визуелни и симболички идентитет Србије. Свака нова зграда на Улици кнеза Милоша носила је више од своје намене — представљала је амбицију државе да се укотви у ред модерних европских нација. Каменом, симетријом и монументалношћу, Србија је градом почела да говори језиком институција, закона и стабилности. Управо у том урбаном пејзажу почео је да се рађа њен званични изглед, као огледало нове државне свести.
At the end of the 19th century, Serbia was a young state in search of its own identity and architecture provided the means to shape and express that identity to the world. From foundations to façades, it was not only buildings that were constructed, but also Serbia’s visual and symbolic identity. Each new building along Kneza Miloša Street stood for more than just its function — it embodied the state's ambition to join the ranks of modern European nations. Through stone, symmetry, and monumentality, Serbia began to speak the language of institutions, law, and stability. It was within this urban landscape that its official image began to emerge, as a reflection of a newly awakened sense of statehood.
Све до Првог светског рата у овој згради је било седиште Народне скупштине Србије. Ту су омладинци са галерије могли да слушају посланике у жучним расправама.
Until the First World War, this building housed the National Assembly of Serbia. From the gallery, young people could listen as deputies engaged in passionate debates.
Као и сама српска државност, нови парламент био је замишљен монументално. Зидан је три деценије, у оштром контрасту са свакодневном стварношћу земље.
Like the Serbian statehood itself, the new parliament was conceived as a monumental structure. Its construction lasted for three decades and stood in stark contrast to the country’s everyday reality.
Палата Министарства шумарства и рударства данас Министарство спољних послова подигнута је 1923. године по пројекту архитекте Николаја Краснова, уз скулптуре Петра Палавичинија, Драгомира Арамбашића и Живојина Лукића. Представља репрезентативан пример академске архитектуре међуратног Београда.
The Palace of the Ministry of Forestry and Mining, today the Ministry of Foreign Affairs, was built in 1923 based on the design by architect Nikolay Krasnov, with sculptures by Petar Palavičini, Dragomir Arambašić, and Živojin Lukić. It is a representative example of interwar academic architecture in Belgrade.
Палата Министарства финансија, данас зграда Владе Републике Србије, саграђена је између 1926. и 1928. године по пројекту архитекте Николаја Краснова, са скулптурама вајара Ђорђа Јовановића. Импозантним изгледом и симболиком скулптура оличава снагу државне управе у периоду између два рата.
The Palace of the Ministry of Finance, now the seat of the Government of the Republic of Serbia, was built between 1926 and 1928, designed by architect Nikolay Krasnov, with sculptures by sculptor Đorđe Jovanović. Its imposing appearance and symbolic sculptures reflect the strength of state authority in the interwar period.
Зграда Министарства финансија у Улици кнеза Милоша 20 подигнута је 1889. године по пројекту Душана Живановића, а дограђена 1924. по плану Николаја Краснова у облику четвороугаоне палате са унутрашњим двориштем.
The building of the Ministry of Finance, located at Kneza Miloša Street 20, was erected in 1889 according to the design of Dušan Živanović, and an addition was built in 1924 based on the plans of Nikolaj Krasnov, forming a quadrilateral palace with an inner courtyard.
Зграда Јадранско-подунавске банке, архитекта Аугуста Рајнфелза за потребе Јадранске банке, завршена је 1924. године. Као седиште једне од водећих банака у међуратној Југославији, сведочи о економској снази и амбицији тог периода.
The Adriatic-Danubian Bank building, by architect August Reinfels for the Adriatic Bank and completed in 1924, served as the headquarters of one of the leading banks in interwar Yugoslavia, reflecting the economic strength and ambition of the era.
Зграда Министарства војног на углу Немањине и Кнеза Милоша, дело архитекте Јована Илкића из 1895. године. Тешко је оштећена у немачком бомбардовању 6. априла 1941. и касније срушена.
The Ministry of War building on the corner of Nemanjina and Kneza Miloša streets, designed by architect Jovan Ilkić and built in 1895. It was severely damaged in the German bombing of April 6, 1941, and later demolished.
Стара зграда Војне академије, подигнута 1850. године по идејном решењу чешког архитекте Јана Неволе, првобитно је служила као Артиљеријска школа. Налазила се на углу Немањине и Улице Милоша Великог, а срушена је након Другог светског рата.
The old Military Academy building, constructed in 1850 based on a design by Czech architect Jan Nevole, originally housed the Artillery School. Located at the corner of Nemanjina and Miloša Velikog Streets, it was demolished after World War II.
Зграда Старог Генералштаба у Кнеза Милоша 33, позната и као Камена палата, грађена 1924-1928. по пројекту В. Баумгартена. Монументално здање грађено у архитектонском стилу академизма, некада седиште војног врха Краљевине Југославије и ЈНА, није погођено у немачком бомбардовању 1941. Споменик је културе од великог значаја.
The Old General Staff building at 33 Kneza Miloša Street, also known as the Stone Palace, built 1924-1928, designed by V. Baumgarten. A monumental academicist building, formerly the military headquarters of the Kingdom of Yugoslavia and JNA, it was not hit in the German bombing of 1941. A cultural monument of great importance.
Снимак Београда из авиона, Т.Тодоровић, октобар.1930.
Aerial View of Belgrade, T. Todorović, October 1930.
Прва мала каменорезачка радионица Бертото на тргу Славија отворена око 1880.
The first small stonecutting workshop Бертото at Slavija Square was opened around 1880.
Камен, метал и гипс: Уметност која је красила међуратни Београд
Stone, Metal, and Plaster: The Art That Adorned Interwar Belgrade
Интензивна градитељска активност у Београду између два рата, приликом стварања модерне престонице Југославије, подстакла је развој уметничких заната. Потражња за декорацијом јавних и приватних објеката у стиловима попут академизма, сецесије и арт декоа, довела је до процвата локалних занатских радионица. Каменоресци, вајари, штукатери и бравари стварали су декоративне елементе који су обогатили београдску архитектуру и допринели локалној привреди и примењеној уметности.
The intense construction activity in Belgrade between the two World Wars, during the creation of the modern capital of Yugoslavia, spurred the development of artistic crafts. The demand for decoration on public and private buildings in styles such as academism, secession, and art deco, led to the flourishing of local artisan workshops. Stone carvers, sculptors, stucco workers, and metalworkers created decorative elements that enriched Belgrade's architecture and contributed to the local economy and applied arts.
ОД ПРВЕ СИЈАЛИЦЕ ДО МЕСЕЧЕВОГ КАМЕНА
Од прве сијалице...
From the first light bulb...
Прва сијалица у Београду засветлела је у кафани Хамбург, на углу улице кнеза Милоша и Масарикове, 1880. године, само годину дана након што је Едисон демонстрирао свој изум. Власник је био одушевљен јер је број гостију свакодневно растао.
The first light bulb in Belgrade lit up in the Hamburg kafana at the corner of Kneza Miloša and Masarikova, in 1880, just a year after Edison demonstrated his invention. The owner was thrilled as the invention drew more customers daily.
Армстронг, Олдрин и Колинс 18. октобра 1969. године, када су посетили СФРЈ у оквиру „Пута мира“, који је обухватио 22 земље и донели узорке са Месеца.
Armstrong, Aldrin, and Collins visited the SFRY on October 18, 1969, as part of the "Peace Tour," which included 22 countries, and brought samples from the Moon.
...до камена са Месеца
...to the moon rock
Овај фрагмент је део стене из долине Таурус-Литроу на Месецу. Дат је као симбол јединства људских настојања и носи са собом наду за свет у миру. Налази се у Музеју Југославије, у наставку Улице Кнеза Милоша.
This fragment is a portion of a rock from the Taurus-Littrow Valley on the Moon. It is given as a symbol of the unity of human endeavor and carries with it the hope for a world at peace. It is located in the Museum of Yugoslavia, along Knez Miloša Street.
Нови главни корзо
Main korzo leads the way
Главни корзо некада је био живахна пешачка зона са строгим друштвеним правилима. Мушкарци и жене шетали су на супротним странама, размењујући погледе под будним оком пратиља. Простирао се од Лондонског трга до Бирчанинове улице, инспирисан краљицом Наталијом 1875. године. Подсећао је на Шанзелизе са својом ширином и дрворедима, постајући центар друштвеног живота, делом и због близине Војне академије.Долазак електричних трамваја угасио је корзо, који се преселио у Кнез Михаилову улицу. Улица је потом постала важна саобраћајница, добивши прве семафоре 1950-их и привремено уводећи "зелени талас" за несметану вожњу.
The Main Korzo was once a bustling pedestrian zone with strict social rules. Men and women strolled on separate sides, exchanging glances under the watchful eyes of chaperones. It stretched from London Square to Birčaninova Street, inspired by Queen Natalija in 1875. Resembling the Champs-Élysées with its tree-lined width, it became the center of social life, partly due to the nearby Military Academy.The arrival of electric trams ended Korzo, moving it to Knez Mihailova Street. Since then, the street became a major traffic artery, earning the first traffic lights in the 1950s and briefly operating a "green wave" system for seamless driving.
Манифестација београдских такси-шофера у знак подршке државним напорима за развој саобраћаја у Београду, 14. април 1935. године.
A demonstration by Belgrade taxi drivers in support of the state's efforts to improve transportation in Belgrade, April 14, 1935.
Дипломатија масовних ритуала
The diplomacy of mass rituals
Улица кнеза Милоша добила је нову улогу јер су све делегације и државници (тада је Југославија била оснивач Покрета несврстаних) пролазили овом улицом на путу од аеродрома до Скупштине, поздрављани махањем грађана. Ова „дипломатија масовних ритуала“, како је назвао Предраг Ј. Марковић, завршила је последњим опраштањем од Јосипа Броза Тита у мају 1980. године, када је 209 делегација из 127 земаља присуствовало церемонији у Кући цвећа, чиме је окончана једна ера.
Kneza Miloša Street took on another role as all delegations and statesmen (at the time, Yugoslavia was a founding member of the Non Aligned Movement) passed through on their way from the airport to the Assembly Building, greeted by waving crowds. This "diplomacy of mass rituals", as Predrag J. Marković called it, ended with the last farewell to Josip Broz Tito in May 1980, as 209 delegations from 127 countries attended the ceremony at the House of Flowers, marking the end of an era.
Дефиле питомaца 57. класе Војне академије, 1929.
Parade of the 57th Class Cadets of the Military Academy, 1929.
Свесоколски слет поводом уједињења соколских друштава, Београд, 1930.
All-Sokol Rally Marking the Unification of Sokol Societies, Belgrade, 1930.
Докторова кула
The Doctor’s Tower
Докторова кула налази се иза Специјалне психијатријске болнице „Др Лаза Лазаревић“. Италијански физичар Вито Ромита, који је у Београд дошао као политички емигрант 1823. године, добио је земљиште од турских власти за свој допринос у здравству. Кућу је изградио 1824. године на Губеревцу, месту са предивним погледом на Топчидерско брдо, Бежанијску косу и ушће Саве у Дунав. Око куће је засадио виноград и воћњак са сортама из Италије и Грчке. На питање зашто је изабрао тако удаљену локацију, одговорио је: „То ће једног дана бити само срце Београда.“ Након што је служио као лични лекар кнеза Милоша, Ромита је 1827. године напустио земљу под нејасним околностима. Његова породица је касније поклонила имање кнезу Милошу због високих трошкова одржавања. Године 1862. имање је постало прва ментална здравствена установа у Србији, позната као Докторова кула, у част Ромите. Проглашена је културним спомеником 1965. године и данас је значајна због своје архитектонске, културне и историјске вредности.
The Doctor’s Tower stands behind the Special Psychiatric Hospital Dr. Laza Lazarević. Italian physicist Vito Romita, who came to Belgrade as a political emigrant in 1823, was granted land by Turkish authorities for his contributions to healthcare. He built the house in 1824 on Guberevac, a location with stunning views of Topčidersko brdo, Bežanijska kosa, and the confluence of the Sava and Danube. Surrounding it, he planted a vineyard and orchard with varieties from Italy and Greece. When asked why he chose such a remote location, he replied, “It will be the very heart of Belgrade one day.” After serving as Prince Miloš’s personal physician, Romita left the country under unclear circumstances in 1827. His family later gifted the property to Prince Miloš due to high maintenance costs. In 1862, the property became Serbia’s first mental health institution, known as the Doctor’s Tower, in honor of Romita. Declared a cultural monument in 1965, it remains significant for its architectural, cultural, and historical value.
САОБРАЋАЈ И УРБАНИЗАМ
Авиони 451. бомбардерске групе америчког ваздухопловства бомбардују Београд 1944. године.
Aircraft of the 451st Bomb Group of the U.S. Air Force bombing Belgrade in 1944.
Други светски рат
Second world war
Београд је претрпео значајна разарања током другог светског рата, прво априла 1941. године чиме је Немачка започела окупацију, а онда и током 1944. године када су савезнички бомбардери циљали немачке положаје током њиховог повлачења. Ова разарања су оставила ожиљке на граду и утицала на његов даљи развој. Рат није једино што је променило Улицу кнеза Милоша, од 1945. године нова држава је донела нове институције и нове визије на које друштво треба да се угледа.
Belgrade suffered significant destruction during the Second World War, first in April 1941, marking the beginning of the German occupation, and then again in 1944 by Allied bombers targeting German positions during their retreat. This devastation left scars on the city and influenced its further development.War was not the only thing that changed Kneza Miloša Street; from 1945 onwards, the new state brought new institutions and new visions for society to emulate.
Тенкови и камиони у Улици кнеза Милоша, уништени у току борби за ослобођење града, Београд, 20. октобар 1944.
Tanks and trucks in Kneza Miloša Street, destroyed during the fighting for the liberation of the city, Belgrade, October 20, 1944.
Рушевине железничких мостова које су партизанске снаге затекле по уласку у Београд, након америчког бомбардовања и немачког минирања током повлачења, октобра 1944. године.
Ruins of railway bridges encountered by Partisan forces upon entering Belgrade, following American bombing and German demolition during the retreat in October 1944.
Из правца кафане Мостар види се нова монументална зграда Савезног министарства унутрашњих послова. Пројектовао је Лудвиг Томорији 1950. године као симбол новог државног уређења, преко пута зграде Министарства социјалне политике и народног здравља из 1933. године.
From the direction of the Mostar kafana, the new monumental building of the Federal Ministry of Internal Affairs can be seen. It was designed by Ludvig Tomori in 1950 as a symbol of the new state order, across from the building of the Ministry of Social Policy and Public Health from 1933.
Раскрсница код кафане Велики Мостар по којој и данас Београђани зову велику саобраћајну петљу на том месту.
The intersection near the Veliki Mostar kafana (tavern), after which Belgraders still name the large traffic interchange at that location.
Нова држава - нове институције
New state - new institutions
Улица кнеза Милоша је и у периоду социјалистичке Југославије била репрезент државних институција са свим почастима, можда више него икад. Тих година су њом дефиловали велики светски државници. Као оснивач Покрета несврстаних била је домаћин многих конгреса и манифестација, а крај те епохе био је последњи опроштај од Јосипа Броза Тита у мају 1980. године, када је 209 делегација из 127 земаља присуствовало церемонији.
Kneza Miloša Street, even during the period of socialist Yugoslavia, was a representative of state institutions with all honors, perhaps more so than ever before. During those years, improtant world statesmen paraded along it. As a founder of the Non-Aligned Movement, it hosted numerous congresses and manifestations, and the end of that era was the final farewell to Josip Broz Tito in May 1980, when 209 delegations from 127 countries attended the ceremony.
Након рата, било је много тога да се среди и поправи, а Београд је све више попримао одлике великог града.
After the war, there was much to be sorted out and repaired, and Belgrade increasingly took on the characteristics of a major city.
На месту зграде Војног министарства и академије на углу са Немањином улицом, сазидане су 1955-1965. зграде Генералштаба по пројекту арх. Николе Добровића.
On the site of the former Ministry of War and academy buildings, at the corner with Nemanjina Street, the General Staff buildings were constructed from 1955 to 1965 according to the design of architect Nikola Dobrović.
Бетонирање продужетка Улице кнеза Милоша преко аутопута.
Concreting the extension of Kneza Miloša Street over the highway.
Четвртог децембра 1970. године отворен је ауто-пут, мост Газела, Мостарска петља и Теразијски тунел, све у једном дану!
On December 4th, 1970, the highway, the Gazela Bridge, the Mostar Interchange, and the Terazije Tunnel were all opened – all in one day!
Нови краљ града - аутомобил
New king of the city - the car
Улица кнеза Милоша је била репрезент разних државних уређења Србије, а и многа страна представништва су баш ту бирала да се представе. У 20. веку се појавио нови краљ који не мари много за имиџ - то је аутомобил и потреба града за саобраћајем. Нови инфрастуктурни пројекти су донели нову естетику, а Београд је растао у метрополу.
Kneza Miloša Street has been representative of various state systems in Serbia, and many foreign representative offices chose to present themselves there. In the 20th century, a new king appeared who didn't care much about image – that is the automobile and the city's need for traffic. New infrastructure projects brought a new aesthetic, and Belgrade grew into a metropolis.
Мост Газела, аутор академик Милан Ђурић, преко реке Саве отворен је 1970. године и дугачак је 332 метра.
The Gazela Bridge, designed by Academician Milan Đurić, across the Sava River, was opened in 1970 and is 332 meters long.
Градски ауто-пут, Београд 1961-70, Аутори: Јован Катанић, и Бранислав Јовин.
The City Highway, Belgrade 1961-70, Authors: Jovan Katanić and Branislav Jovin.
Траса ауто-пута кроз стари део града захтевала је значајно рушење стамбених и других објеката.
The route of the highway through the old part of the city required significant
Културно добро
Cultural Property
Нису сва места постала метрополе, само зато што у њима живи пуно људи. Уређење града је неминовно увезано са уређењем самог друштва, а Београд је будио у људима идеје за велике циљеве. Да ли те идеје доноси вода која долази и са севера и са запада, а води до истока и југа, или су то ветрови који су га са свих страна света рушили вековима. Улица кнеза Милоша је сведок тих великих идеја и веза са коренима жеље да Београд стоји уз велике градове Европе. Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду утврђено је 2020. године за културно добро – просторну културно-историјску целину (Одлука о утврђивању, Сл. гласник РС,бр. 159/20).
Not all places become metropolises simply because many people live in them. The organization of a city is inevitably linked to the organization of society itself, and Belgrade awakened in people ideas for great goals. Do these ideas come from the water that arrives from both the north and the west, and leads to the east and south, or are they the winds that have been tearing it down for centuries from all corners of the world?Kneza Miloša Street is a witness to these great ideas and the connection to the roots of the desire for Belgrade to stand alongside the great cities of Europe.The area along Kneza Miloša Street in Belgrade was designated as a cultural asset – a spatial cultural-historical unit – in 2020 (Decision on Designation, Official Gazette of the Republic of Serbia, no. 159/20).
Данашњи изглед Мостарске петље и ауто-пута са комплексом "Скајлајн" као модерном капијом Улице кнеза Милоша.
Today's appearance of the Mostar interchange and the highway with the "Skyline" complex as a modern gateway to Kneza Miloša Street.
УЛИЦОМ КНЕЗА МИЛОША ОД ТРИДЕСЕТИХ ДО ДАНАС
Прошетајте се Улицом кнеза Милоша 1930. године и сада
Have a walk along the Kneza Milosa street in 1930 and now
Шетња страном са парним бројевима, од Булевара краља Александра ка Сењаку. Са ове стране су зидани репрезентативнији објекти од којих су многи и данас добро очувани.
A walk along the even numbered side, from King Alexander Boulevard towards Senjak. On this side, more representative buildings are built, many of which are still well preserved today.
Бивши дворски парк, данас Пионирски парк, на углу са Булеваром краља Александра. У позадини се види Народна скупштина.
The former royal palace park, today known as Pionirski Park, located at the corner with King Aleksandar Boulevard. In the background, the National Assembly building can be seen.
Зграде број 2-6.
Buildings number 2–6.
Зграде број 2-10.
Buildings number 2-10.
Дом Врачарске штедионице, саграђен 1906. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића.
The Vračar Savings Bank building, constructed in 1906 based on the design by architect Danilo Vladisavljević.
Привремена зграда Народне скупштине у Београду сазидана је 1882. године, на углу са Улицом краљице Наталије.
The temporary building of the National Assembly in Belgrade was constructed in 1882, at the corner with Queen Natalija Street.
Зграда Државног савета и Главне контроле, данас Министарство финансија и привреде, сазидана је 1889. године, по пројекту архитекте Душана Живановића.
The building of the State Council and Main Audit Office, today the Ministry of Finance and Economy, was constructed in 1889, based on the design by architect Dušan Živanović.
Палата Министарства финансија, данас зграда Владе Републике Србије, саграђена је између 1926. и 1928. године, по пројекту архитекте Николаја Краснова.
The Ministry of Finance Palace, today the building of the Government of the Republic of Serbia, was constructed between 1926 and 1928, based on the design by architect Nikolay Krasnov.
Палата Министарства шумарства и рударства, данас Министарство спољних послова, подигнута је 1923. године, по пројекту архитекте Николаја Краснова.
The Palace of the Ministry of Forestry and Mining, today the Ministry of Foreign Affairs, was built in 1923, based on the design by architect Nikolay Krasnov.
Зграде број 28-40.
Buildings number 28–40.
Зграда на углу са Војводе Миленка, касније надограђена. Скулптуре и рељефе израдио је Владета Пиперски. Десно, у броју 40, је породична кућа архитекте и професора Николе Несторовића, саграђена 1903. године.
The building at the corner with Vojvoda Milenko Street, later extended. The sculptures and reliefs were created by Vladeta Piperski. On the right, at number 40, is the family house of architect and professor Nikola Nestorović, built in 1903.
Зграде број 46–50 биле су обједињене и надограђене у Амбасаду САД 1950. године, а након 2019. године изграђен је стамбени комплекс, али су задржане оригиналне фасаде у Улици кнеза Милоша.
The buildings number 46–50 were merged and expanded into the U.S. Embassy in 1950, and after 2019, a residential complex was built, but the original façades on Knez Miloš Street were preserved.
Преостали део блока између улица Војводе Миленка и Милоша Поцерца очувао је већину оригиналних зграда, уз мање модификације.
The remaining part of the block between Vojvoda Milenko and Miloša Pocerca streets has preserved most of the original buildings, with minor modifications.
Угао са Улицом Милоша Поцерца — зграде су остале сачуване до данас.
The corner with Miloša Pocerca Street — the buildings have been preserved to this day.
Блок између улица Вишеградске и Милоша Поцерца — већина зграда остала је сачувана до данас. Међу њима је и зграда чувене породице Бајлони.
The block between Višegradska and Miloša Pocerca streets — most of the buildings have been preserved to this day. Among them is the building of the renowned Bajloni family.
Завршетак улице је некада био крај града и водио је до индустријске зоне. Већ после Другог светског рата значајније је урбанизован, а данас је део централне градске зоне.
The end of the street was once the edge of the city, leading to the industrial zone. It underwent significant urbanization after World War II and is today part of the central city area.
